Da bi došlo do upotrebe prirodnog gasa neophodno je:
- Izgraditi bušotine na nalazištima i postaviti cevovode;
- Izgraditi transportne sisteme (podzemni cevovodi);
- Izgraditi na određenim lokacijama merne i regulacione stanice.
Posle svih radova na bušotinama, postavljanju cevovoda i dr., zemljište se rekultiviše i slika okoline dovodi u prvobitno stanje. Sam transport gasa nije štetan po okolinu, obzirom da se transportuje podzemno, izgrađenim gasovodima i time je veliki broj kretanja brodova, vozova i autocisterni izlišan.
Prirodni gas, kao primarna energija, iz prirode dolazi u idealnom stanju za sagorevanje u gasovito stanje. Štetni sastojci, kao npr. sumpor u zemnom gasu, praktično ne postoje. Prirodni gas sagoreva skoro bez čađi. Prašine prilikom sagorevanja nema.
Pri svakom sagorevanju nastaju oksidi azota, zbog reakcie azota sa kiseonikom iz vazduha, nezavisno od toga koje je gorivo u pitanju. Azotni oksidi u atmosferi škode flori i fauni. Pri sagorevanju prirodnog gasa stvaraju se neznatne količine oksida azota. Korišćenjem modernih gasnih kotlova, i onako mala količina oksida azota, se i dalje smanjuje.
Kao čuvar čovekove okoline i čovekovog zdravlja, prirodni gas je s pravom poneo epitet ekološkog energenta.